Pored orezivanja ruža veoma su važne i ostale mere nege da bi smo stvorili zdrave i bujne biljke, otporne na štetočine i bolesti, iako su one dobro adaptirane na različite uslove sredine.
Ruže su biljke sa dubokim korenjem i cvetaće i u sušnim uslovima, ali za lep i bujan izgled neophodno je dosta vode. Zemlja oko korena treba biti vlažna ali ne samo površinski već i u dubini, tako da je bolje zalivati ređe ali u većim količinama nego obrnuto. Zemljište mora biti dobro drenirano, da se osigura protok vode u dublje slojeve i izbegne zadržavanje na površini. Izbegavati zalivanje jakim mlazom jer se tako sabija zemlja, dovodi do erozije i pojave oboljenja. Ako je to moguće, ruže zalivati crevom u podnožju biljke ili koristiti sistem kap po kap, umesto rasprskivačima koji vlaže celu biljku. Zalivanjem preko listova povećavamo mogućnost pojave oboljenja a naročito to treba izbegavati raditi po jakom suncu i u doba cvetanja.
Ove biljke su veliki potrošači hranjivih materija i zahtevaju redovno prihranjivanje. Ako su leje pravilno pripremljene kod novih ili redovno đubrene kod starih ruža, prihranjivanje u tekućoj godini će biti relativno jednostavno. Mogu se koristiti organska i neorganska đubriva a dobro rešenje je i korišćenje specijalnih đubriva za ruže, koji su posebno izba- lansirana u skladu sa potrebama ove vrste biljke. Vreme đubrenja se uglavnom usklađuje sa cvetanjem, tako da prvo đubrenje treba da bude pre prvog, a sledeće pre drugog perioda cvetanja. Važno je ne đubriti posle jula meseca, da ne provociramo rast novih izbojaka neposredno pre zime i niskih temperatura.
U rano proleće potrebno je zemljište oko ruža prekriti slojem malča debelim oko 5 cm a koji može biti fermentisani stajnjak, komadići borove kore i sl. Malč će pomoći zadržavanju rasta korova, održavanju nivoa vlage u zemljištu a svojom razgradnjom će povećavati plodnost zemljišta.
Divlji izbojci su mladice koje rastu iz korena ruže. Obično su svetlije boje sa sitnijim listovima i lako ih je prepoznati zato što ''rastu iz zemlje''. Oni ne daju cvetove a svojim rastom oduzimaju snagu korenu ruže i treba ih ukloniti čim se pojave. Uklanjamo ih tako što otkopamo zemlju na mestu rasta izbojka, isčupamo ga i vratimo zemlju. Odsecanje makazama na površini će ga samo ojačati i podstaći na ponovni rast. Sve izbojke na stabljici ruža stablašica takođe smatramo divljim i moramo ih odseći čim se pojave.
Zimska zaštita spada u važne mere nege jer velike količine snega, jak vetar i niske temperature mogu ozbiljno oštetiti ruže. Vrste ruža sa velikom krošnjom, žbunaste ruže, penjačice itd. mogu biti polomljene snegom ili vetrom i zato ih treba lagano skratiti i povezati pred zimu. Hibridne čajevke i floribunde su osetljive prema niskim temperaturama, pa im korenov vrat treba prekriti zemljom koja se u obliku humke naspe oko biljke.
Mnogo oboljenja i štetočina napada ruža a neke su posebno opasne kao što su vaši, pegavost lista, pepelnica, rđa itd. Većina ovih problema može biti kontrolisana upotrebom sredstava koja se mogu naći u apoteci. Ključ za rešenje je pravovremeno identifikovanje problema, redovno prskanje i korišćenje sredstava prema preporukama proizvođača. Često se vrši i preventivno prskanje a naročito u periodu čestih promena vremena kada su ruže i najosetljivije. Sa sredstvima za zaštitu možemo kombinovati i sredstva za prihranu a važna stvar je da isprskamo obe strane lista. U cilju prevencije pojave oboljenja treba redovno sakupljati opalo lišće, grančice od orezivanja i dr. i odnositi ih dalje od ružičnjaka. U ostale mere nege koje treba sprovoditi u ružičnjaku spadaju i sečenje tzv. slepih mladica tj. izbojaka koji se razvijaju bez vršnog pupoljka i tako nepotrebno iscrpljuju celu biljku. One se seku na polovini i iznad spoljnog pupoljka.