U imenu Chionodoxa sadržane su dve grčka reči Chion – sneg i doxa – ponos. Samo ime govori o lepoti biljke čiji cvetovi izbijaju ispod snega u najranije proleće. Biljka je poreklom iz planinskih predela Kipra i Turske.
Rod obuhvata osam vrsta od kojih su za cvećarstvo interesantne vrste: Ch. Gigantea sa tamnoplavim cvetovima, zatim Ch. Luciliae sa svetloplavim cvetovima i ch. Sardensis sa plavim cvetovima i belom sredinom. Odlikuju se malim kruškolikim lukovicama, malobrojnim uzanim sedećim listovima i šestočlanim cvetovima skupljenim u grozdove od po 4-6 cvetova. Iz jedne lukovice potera više cvetnih izbojaka. Plod je loptasta čaura sa mnogo sitnih okruglih semenki.

Mravi se rado hrane semenkama, te prenoseći ih do svojih skloništa, raznose i rasejavaju seme. Ova biljka nalazi primenu u kućnim vrtovima zbog svojih skromnih zahteva i lakog održavanja. Najbolje se razvijaju u polusenci okolnih stabala, zbog čega se i sade na rubovima zelenih površina, gde vrlo brzo stvaraju čiste grupacije-kolonije. Sadnja lukovica obavlje se u jesen na dubini od 6 do 10 cm i na razmaku od 15-20 cm. Razmnožavaju se deljenjem malih lukovica na taj način što se stariji zasadi svake 2-3 godine povade, podele i ponovo zasade. Setvom semena mogu se takođe razmnožavati. Seme se mora sabirati u sopstvenoj režiji, zatim posejati u septembru mesecu u leju ili u onim delovima bašte gde se planira sadnja ove biljke. Za dve godine uz malo nege, dobiće se cvetajuće lukovice.

Obavestenje: Komentari nisu zvanicni stavovi ovog sajta već subjektivna mišljenja. Sajt Uputstva.rs nije odgovoran za stavove koji su iznešeni u komentarima i oni su vlasništvo njihovih autora.