Postoji nešto egzotično i ekstravagantno u uzgoju sobnih pomorandži. Pretpostavljamo da to potiče odatle što su nekad plemići uz svoje kuće gradili velike staklenike za pomorandže da bi zimi zaštitili svoje skupe biljke. Velika drveća narandže i limuna uzgajala su se u bačvama, tako da su se leti mogla staviti na terasu a zimi lako premestiti u staklenik.
Danas su ti varijeteti zbog svoje veličine nepogodni za uzgoj u kući. Umesto njih uzgajamo sobnu pomorandžu Citrus Mitis, malu biljku sa Filipina, prenesenu na zapad 1595 godine. Pripada porodici Rutaceae. Osobine sobne pomorandže su u svemu, osim u veličini, iste kao u njenih većih srodnika. Ima lepe bele, veoma mirisne cvetove, a plodovi su jestivi, iako pomalo gorki. Mogu se rezati na kriške kao limun i služiti uz napitke. U isto vreme na biljci se nalaze i cvetovi i zeleni i zreli plodovi. Leti joj prija da bude napolju a zimi u zatvorenom prostoru.

Obavestenje: Komentari nisu zvanicni stavovi ovog sajta već subjektivna mišljenja. Sajt Uputstva.rs nije odgovoran za stavove koji su iznešeni u komentarima i oni su vlasništvo njihovih autora.