Sam pojam “grafika” ima vrlo široku primenu i uglavnom se odnosi na granu likovne umetnosti koja podrazumeva korišćenje određene grafičke tehnike prilikom stvaranja dela. Stvaranje tog dela najpre podrazumeva stvaranje matrice nekom od brojnih tehnika, pa zatim umnožavanje umetničkog dela uz pomoć te matrice. Pa odatle imamo i crteže i slike, pa onda bakropise, ilustracije, postere, simbole, karte. Danas je najmodernija računarska grafika koja podrazumeva stvaranje dela isključivo uz pomoć računara. Dela koja se ovako stvaraju imaju vrlo široku primenu, pokrivaju sve oblasti umetnosti (posebno multimedijalne), a da bi se neko bavio računarskom grafikom, neophodno je, da pored dobro sklopljenog računara, “jake” grafičke karte i brzog procesora ima i odgovarajuće programe. Obuku na različitim specijalizovanim programima je u Srbiji konkretno teško naći na kursevima i skoro nikako na državnim fakultetima. Danas u Srbiji postoji samo jedan fakultet koji na svojim osnovnim četvorogodišnjim studijama obučava studente za rad u najnovijim programima koje, između ostalih, obezbeđuje direktno Majkrosoft.

Svakako, u svim ovim programima mi ostali možemo laički pokušati da vežbamo i radimo i u zavisnosti od talenta i vežbanja, možemo stvoriti zavidan portfolio. Pre izbora programa za stvaranje web stranice, obrađivanje fotografije ili snimanje kratke reklame, moramo znati razliku između vektorske i rasterske grafike.

Rasterska grafika se drugačije naziva i bitmapska grafika ili bitmapa. To znači da je jedna bitmapska slika sastavljena od tačkica, odnosno kockica (bita). Sve kockice su istih veličina i dodiruju se. Ako niste sigurni da li je jedna slika bitmapska, probajte da je zumirate – ako počne da gubi na svom kvalitetu, znači je bitmapa. Kvalitet bitmapske slike zavisi od rezolucije slike. Mana ove slike je što gubi svoju oštrinu sa menjanjem rezolucije i dimenzija. Sve fotografije su bitmape. Programi koji proizvode isključivo bitmapske izlazne fajlove su Photoshop, Pixelmator, PaintShop pro, Painter, GIMP i td…, dok su izlazni fajlovi uglavnom sledećih ekstenzija: .BMP, .GIF, .JPG, .PICT, .TIFF, .PNG, PCX, PSD…
Vektorska grafika ima matematičku pozadinu. U školi smo učili da je vektor prostor između dve tačke. Vektorska slika je zapravo prostor oivičen tim vektorskim odsečcima, gde je početna tačka vektora ujedno i poslednja (stvori se zatvoren prostor). Vektorske slike karakteriše izuzetna oštrina i pravilnost koja se ne menja sa menjanjem rezolucije i dimenzija slike. Jedan vektorski objekat mora da ima dužinu, smer, boju linije i boju ispune.Vektor se koristi u izradi logotipa, štampanih materijala, web stranica i sl. Programi koji proizvode isključivo vektorske slike su llustrator, Lineform, FreeHand, CorelDraw, Inkscape, Xara Xtreme, Serif DrawPlus, i sl. Izlazni fajlovi imaju ekstenziju: .EPS, .PDF, .AI, CDR, CMX, CGM, WMF, DXF…

Saveti

Ako imate vektorsku sliku i želite da je konvertujete u bitmapu, taj proces će se lako obaviti i zove se rasterizacija.
Konvertovanje bitmape u vektor se sporije obavlja, tako je da je možda bolja varijanta da bitmap sliku jednostavno otvorite u nekom vektorskom programu, zaključate, kreirate novi lejer (layer) i onda je precrtate. U zavisnosti od vašeg strpljenja i preciznosti, možda kopija bude verna originalu, ali vam to takođe daje priliku da novu sliku prilagodite svojim potrebama, odnosno svom radu.

Upozorenja

izvor informacija je udžbenik "Vektorska i rasterska grafika" profesora Fakulteta za Informatiku i Menadžment Univerziteta Singidunum, Dragana Cvetkovića.

Obavestenje: Komentari nisu zvanicni stavovi ovog sajta već subjektivna mišljenja. Sajt Uputstva.rs nije odgovoran za stavove koji su iznešeni u komentarima i oni su vlasništvo njihovih autora.