Nekada je krečenje voćaka bila redovna praksa u našim voćnjacima. U novije vreme sve se više napušta ova mera zaštite jer postoje sredstva koja se mogu kupiti već gotova u biljnim apotekama poput crvenog ulja. Ali, da li su ona zaista potpuna zamena za stari način zaštite krečom? Šta se postiže jesenjim krečenjem stabala? Bela boja odbija sunčeve zrake i otežava naglo zagrevanje stabla. Na taj način usporava kretanje sokova i sprečava pojavu „mrazopuca“ ili uzdužnog pucanja kore stabla koje nastaje usled temperaturnog kolebanja u toku zime. Naročito se javlja u periodima hladnih noći i sunčanih dana a ako ima i snežnog pokrivača onda je uticaj na koru stabla dvojak: stablo se zagreva direktnim sunčevim zracima i difuznom, reflektujućom toplotom koja se odbija od površinu snežnog pokrivača. U tom slučaju do pucanja kore će doći u nižim delovima stabla koje je bliže snežnom pokrivaču. Krečenjem stabla produžava se vreme kretanja vegetacije u proleće za nekoliko dana što može biti korisno u zaštiti od kasnih prolećnih mrazeva, karakterističnih za naša podnevlja. Krečenjem se vrši i dezinfekcija stabla. U zimskom periodu vaši prezimljavaju u pukotinama stabla a najčešće ih tamo odnose mravi. Dakle, ako primetite koloniju mrava oko svojih voćki budite sigurni da ima i vašiju. Vaši sisaju sok iz stabla, posebno mladih biljaka i time usporavaju rast i razvoj voćaka i smanjuju rodnost. Krečni rastvor je dobra odbrana i od gljivica i lišajeva jer sadrži sumpor koji ih uništava, odbija zečeve, posebno ako se u smesu kreča doda neki od repelenata za zečeve, a čisti stablo i od mahovina koje su česte u starijim ili zapuštenim voćnjacima. Kako napraviti krečnu smešu? Obično se preporučuje sledeći odnos: 5 delova negašenog kreča sa pola dela kuhinjske soli (daje lepljivost smeši) i četvrt delova sumpora u prahu (može se kupiti u svakoj biljnoj apoteci) rastvori se u vodi tako da gustina smese bude malo gušća od mleka. Drugi recept je: 5 kg gašenog kreča pomešati sa 0.5 kg kuhinjske soli i 0.5 kg sumpora se razmuti u 15 l vode i ostavi da odstoji 2-4 dana. Što duže stoji, veća je lepljivost smese. Stabla se premazuju četkom u 2-3 navrata tokom jesenje-zimskog perioda, a može se prskati atomizerom s tim da onda rastvor mora biti ređi i češće se nanositi. Pre upotrebe krečne smeše trebalo bi je procediti par puta, a nanosi se kada su temperature u + i kada je sunčan dan da bi se smeša mogla prosušiti. Stabla se premazuju od površine zemlje do iznad račvišta grana. Mesto gde grane izlaze iz stabla su posebno osetljiva na temperaturna kolebanja. Nije preporučljivo premazivati grane jer može doći do „cementiranja“ pupoljaka. Primena ove mere zaštite se preporučuje za koštičavo voće i mlade zasade svake godine, a kod starijih voćaka može se primeniti svake 3-4 godine.

Obavestenje: Komentari nisu zvanicni stavovi ovog sajta već subjektivna mišljenja. Sajt Uputstva.rs nije odgovoran za stavove koji su iznešeni u komentarima i oni su vlasništvo njihovih autora.