1.Potrebno je nabaviti sadnicu voća. Stabljika treba da bude zdrava i neoštećena, koren takođe i to je veoma važno. Nikada ne treba kupovati niti saditi takvo voće. Posebno obratiti pažnju na to da deo stabla od korena ni na koji način ne bude oštećeno, npr. rascepljen koren i početak stabljike, jer ovakva sadnica može da se primi, raste nekoliko godina i normalno se razvija, a zatim da se odjednom osuši, a vi se pitate gde ste pogrešili.

2,Sadnica može da se kupi u poloprivrednoj apoteci, direktno u nekom rasadniku, ili na pijaci. Najsigurnije je, ako ste u mogućnosti da je kupite u proverenom rasadniku, a najlošija opcija je kupovina na pijaci, jer tu možete da dobijete željenu sadnicu, ali se često dešava da se kalem nije primio, pa da umesto breskve rodi vinogradska praska ( zavisno od toga na koju podlogu se koja voćka kalemi).

3.Ukoliko želite da posadite višnju, ili bilo koje drugo voće koje ne želite da kalemite, sadnicu možete sami da iskopate zajedno sa žilama, one uvek rastu odmah pored drveta, ili nekoliko metara do njega.

4.Vinogradskim makazama skratite stabljiku na odgovarajuću visinu, da bi odmah po primanju počela da se grana, odsecite suvišne bočne grane, ne ostavljajte niske grančice ili one koje će kvariti budući izgled vašeg drveta, a koren takođe oblikujte: glavne (osnovne) žile skratite na dužinu od 15 do 20 cm. Manje žilice ne seći. Oštećene delove takođe odseći, ili skratiti zavisno od potrebe. Kada ovo radite vodite računa da uvek sečete pravo, nikada koso, jer pravo sečeni i stabljika i koren brže i lakše zarastaju.

5.Pre sadnje treba pripremiti zemljište. Prilikom sadnje zemlja treba da je dovoljno suva da bi bila rastresita, nikako ne sme da bude blatnjava. Ukoliko sadite u bašti, gde zemlja nije uzorana, ašovom treba iskopati jamu. Dubina iskopane jame se određuje prema tome koliko je duboko sadnica koju imate već bila u zemlji i destak centimetra preko toga, a široka isto tako nešto više od obima korena. Ovo se radi zbog toga da bi koren oko sebe imao dovoljno rastresite zemlje.

6.Pri kraju kopanja, od poslednjeg, najdubljeg sloja iskopane zemlje, odvojiti na stranu i usitniti koliko je moguće. To je uglavnom manje plodan deo zemlje, a nama će kasnije prilikom sadnje koristiti.

7.U iskopanu jamu sipati kofu vode, desetak litara, ili koliko već zemlja može da primi. Ovaj postupak će vam u prvo vreme, kad je to najpotrebnije, olakšati zalivanje. Zemlja će dobiti potrebnu vlagu.

8.Tako iskopanu jamu treba nađubriti. Nabavite prevrelo stajsko djubrivo i pomešajte ga sa malo sitne zemlje koju ste već iskopali i sipajte desetak cm u rupu kao podlogu za sadnju, ili kupite humus-glistenjak i koristite ga kao i obično đubrivo. Ovaj humus proizvode kalifornijske gliste i smatra se za najbolje moguće prirodno đubrivo.

9.Nabavite sveže stajsko đubrivo (kravlju balegu), pomešajte ga sa toliko vode da napravite žitku smesu. Vodu dodajite oprezno, da smesa ne bi bila previše retka. Ova smesa ne sme da bude ni gusta, a ni previše retka, taman toliko koliko da se zalepi za koren kada umočimo našu sadnicu. Što bi kuvarice rekle, gustine kao za palčinke.

10.Svaku sadnicu najpre ponovo pregledati- da li je sasvim zdrava, odbacite bolesne i oštećene, orežite tamo gde ste možda ranije propustili, a zatim umočite koren u prethodno napravljenu smesu od svežeg stajskog đubriva.

11.Ovako pripremljenu sadnicu staviti na sredinu prethodno pripremljene jame, pažljivo zatrpati ostatkom zemlje da se koren dobro prekrije. Sadnica treba da je u zemlji onoliko koliko je bila u rasadniku, ovo svaki laik može sasvim lepo da vidi. Zemlju oko sadnice dobro nagaziti. Zemlja se sabija i zaliva da bi sitna zemlja prionula uz koren i da se koren ne bi ubuđao, samim tim i propao.

12.Ukoliko je zemlja jako posna, istrošena, može se prilikom zakopavanja dodati i šaka nekog veštačkog đubriva koje inače koristimo u bašti, recimo KAN. Tom prilikom paziti da ne dođe u dodir sa korenom sadnice.

13.Sada staviti onu zemlju iz dubine koju smo prilikom kopanja jame odvojili na stranu. Ovo je radi toga što u toj zemlji ili nema, ili ima vrlo malo semena od korova, pa našu voćku bar prve godine ne moramo svakog časa pleviti, niti će zemlju oko nje crpeti korov.

14.Dobro zaliti biljku. Sipati punu kofu vode.

15.Naša voćka će nas kada dođe vreme, obično posle tri godine nagraditi ukusnim plodovima.

Obavestenje: Komentari nisu zvanicni stavovi ovog sajta već subjektivna mišljenja. Sajt Uputstva.rs nije odgovoran za stavove koji su iznešeni u komentarima i oni su vlasništvo njihovih autora.