Da bi bila atraktivna i služila svojoj svrsi, živa ograda zahteva više od uobiča- jenog redovnog orezivanja. Tokom godine moramo obratiti pažnju i na druge mere održavanja kao što su zalivanje, đubrenje, kontrola štetočina i oboljenja, zimska zaštita itd.

Zalivanje - neophodno tokom sušnog dela sezone. Biljke su ovde smeštene bliže jedna drugoj nego što je to slučaj u drugim delovima bašte i njihovo korenje ima veću konkurenciju za vodom. Najefikasniji način zalivanja je postavljanje creva „kap po kap“ duž ograde, zalivati do dubine od oko 15 cm i ponavljati kad se zemlja osuši. Dodavanje oko 5 cm malča godišnje će značajno uticati na smanjenje potreba za vodom.

Đubrenje - mera koju takođe treba redovno izvoditi. U proleće bi trebalo dodati malč od organskog materijala i granulisano NPK 5–10–5, sporo osloba- đajuće đubrivo a posle toga dobro zaliti. Ako je onemogućeno posipanje đubriva uz biljke zbog trave i sl. možemo koristiti folijarna đubriva. Za podsticanje rasta lišća koristićemo azotna tečna đubriva.

Plevljenje korova – pleviti oko baze biljke rukama, motikom ili upotrebom herbicida. Korovi se takmiče sa našim biljkama za hraniva i vodu i zato ih treba što pre ukloniti. Herbicidi kao što su Glifosat, Glifosav, Roundap i sl. se često koriste za borbu protiv jednogodišnjih i višegodišnjih korova. S obzirom da se usvajaju preko lista njihovom primenom nema opasnosti po naše biljke ali moramo biti pažljivi pri korišćenju.

Zimska zaštita – pre svega se odnosi na uklanjanje nagomilanog snega i vezivanje biljke. Nagomilani sneg može da nanese značajna fizička oštećenja posebno kod vrsta sa slabim granama (četinari) i velikim listovima (lovor-višnja). Koristeći metlu, nežno otresti grane da se vrate u prvobitni položaj i to redovno raditi jer ako grana ostane savijena samo par sati teško ju je vratiti u uspravan položaj. Pre očekivanih snegova i jakih vetrova možemo četinare vezati kanapom kako bi predupredili oštećenja.

Orezivanje suvih grana – one često odumiru u središtu ograde pa ih treba redovno uklanjati kao i oštećene i slabe grane. Sa makazama napraviti čist rez do zdravog dela a najbolje je to raditi tokom sezone jer se suve i bolesne grane najlakše uočavaju. Ako se osuši cela biljka moramo je izvaditi sa korenom i na njeno mesto posaditi novu. Štetočine i oboljenja koje primetimo na biljkama treba uklanjati na isti način kao i kod drugih baštenskih biljaka.

Obnavljanje zapuštenih ograda – ovakve ograde možemo obnoviti ali je to jako dug proces i moramo sami odlučiti da li se više isplati sadnja novih biljaka. Ukoliko ipak hoćemo da sačuvamo stare biljke, počećemo tako što ćemo odseći sve izbojke do glavne grane i to prve godine sa jedne strane a naredne sa druge. Kod listopadnih biljaka ćemo to uraditi u zimu a kod zimzelenih u proleće.

Obavestenje: Komentari nisu zvanicni stavovi ovog sajta već subjektivna mišljenja. Sajt Uputstva.rs nije odgovoran za stavove koji su iznešeni u komentarima i oni su vlasništvo njihovih autora.