Sve biljke koje se koriste kao živa ograda zahtevaju redovno održavanje da bi zadržale svoju funkciju (obeležavanje dvorišta, zaštita privatnosti itd.) i svoj oblik i lepotu. Budući dobar izgled umnogome zavisi od nege i orezivanja dok su biljke mlade tj. prvih 2-3 godine po sađenju. Većina biljaka će zadržati svoj uspravan ili žbunast rast bez naše pomoći ali to ne osigurava dobru živu ogradu. Svaka biljka mora učestvovati u stvaranju gustog, jednoobraznog izgleda sa oblikom koji je podešen na željenu visinu i širinu. Redovno, pažljivo orezivanje svake godine od trenutka sadnje je jedini način da se obezbede ovakve karakteristike dok je neodržavanu ogradu jako teško, a često i nemoguće, obnoviti.

Generalno, formalne žive ograde bi trebalo orezivati 2-3 puta tokom sezone a neformalne jednom posle cvetanja. Ako formalna ograda raste dovoljno gusto, nema potrebe da prelazi 60 cm u širinu. Da bi bile stabilne i otporne prema vetru i snegu, moraju imati konusan oblik odnosno da su šire u bazi nego pri vrhu. To osigurava i lakši prodor sunčevih zraka do baze biljke i razvoj i grananje donjeg dela biljke. Neformalne ograde, sa druge strane, ne trebaju biti toliko guste ili prave i zahtevaju manje orezivanja i nege od bilo kog drugog ukrasnog žbunja koje imate u Vašoj bašti.

Nekoliko godina po sađenju, jedini alat koji će nam biti potreban za orezivanje su mehaničke makaze. U kasnijim godinama, one mogu biti zamenjene sa motornim makazama kod svih sitnolisnih formalnih ograda (ligustrum). Kod vrsta sa krupnim listovima (lovor višnja) i kod neformlnih ograda bolje je koristiti mehaničke makaze jer motorne seku i oštećuju listove koji na tim ivicama požute i propadaju stvarajući neugledan izgled cele ograde. Kod neformalnih ograda, takođe, zahteva se ravan rez što je sa motornim makazama teško postići.

Biljke koje koristimo za zasnivanje živih ograda možemo, kada govorimo o orezivanju, podeliti na:

* one koje rastu prirodno uspravno i koje moraju biti podsticane i jače orezivane

* one koje imaju prirodno nizak i žbunast rast
* četinare koji zahtevaju minimalno orezivanje

Uspravno rastuće biljke kao što su ligustrum, glog, itd. moraju biti orezivane snažno prvih godina po sađenju da bi podstakli snažan bazalni rast. Ako se biljke neadekvatno orezuju, one postaju prazne u osnovi i nedovoljno razgranate. U vreme sađenja trebaju se orezati na oko 15 cm od zemlje. Tokom narednog leta, lagano orezivanje svih grana će podstaći energičan rast većeg broja novih izbojaka a sama mera se mora tako izvoditi da se uvek održava konusni oblik cele ograde. Krajem druge zime treba odseći nove izbojke ponovo za polovinu dužine kako bi podstakli dalje grananje. Sledećih godina, ako smo zadovoljni gustinom, orezivanje ograničiti na sezonu rasta. Koliko često ćemo održavati zavisi od klime i vrste biljke ali svakih 6-8 nedelja je uobičajeno. U svakom slučaju, težiti da držimo biljke uredne i unutar željene linije i oblika.

Žbunasto rastuće biljke kao što su bukva, grab, itd. zahtevaju manje orezivanja u prvim godinama po sađenju. Odmah posle sađenja odseći glavne grane za jednu trećinu dužine, a narednog leta dozvoliti biljci da se prirodno razvija i raste. Sledeće zime ponoviti prvo orezivanje i ukoniti nepoželjan rast, a zatim orezivati samo tokom sezone održavajući konusan oblik. Idealno bi bilo kada bi orezivali dva puta svake sezone – u rano leto i drugi put u kasno leto ili ranu jesen.

Četinari kao što su čempresi, tuje, itd. zahtevaju drugačiji tretman. Ne smeju se uklanjati glavne grane posle sađenja, a eventualno treba skratiti bočne grane koje narušavaju lep izgled biljke. Glavna grana mladih sadnica uglavnom nije dovoljno čvrsta da izdrži jake vetrove i nanose snega pa joj treba obezbediti jak oslonac. Glavnoj grani dozvoliti nesmetan razvoj dok ne dosegnu željenu visinu a zatim joj se može odseći vrh. Većina vrsta zahteva samo jedno lagano orezivanje u kasno leto a ako brzorastuće vrste prerastu, problem se može rešiti dodatnim orezivanjem u rano leto sledeće godine.

Vrste koje se gaje zbog lepih cvetova i plodova, a uglavnom čine neformalne ograde, se orezuju u skladu sa pravilima orezivanja ukrasnih žbunova.

Obavestenje: Komentari nisu zvanicni stavovi ovog sajta već subjektivna mišljenja. Sajt Uputstva.rs nije odgovoran za stavove koji su iznešeni u komentarima i oni su vlasništvo njihovih autora.