Potrebe paradajza za vodom u klasičnoj proizvodnji, mora se obezbediti do 30-40% evapotranspiracije u fazi prijema rasada do 65-70% u fazi max porasta. U fazi prijema rasada na lakšim zemljištima se svakog dana, a na tešim zemljištima svakog drugog vrši zalivanje sa 1-2mm vode. Kasnije tokom proizvodnje se povećava interval između navodnjavanja, a norma se povećava na 4-5mm dnevno. Prevlaživanjem se eliminiše vazduh u mikrospora, smanjuje disanje korena čime prestaje apsorciona sposobnost.
Intenzivno plodonošenje se postiže privremenim zasušivanjem u fazi kaljenja rasada i neposredno posle rasađivanja rasada, da bi se kasnije u fazi punog vegetacionog porasta navodnjavanje znatno intenziviralo.
Što se đubrenja tiče za klasičnu proizvodnju paradajza, treba uneti od 6-8t/ha komposta i 800kg/ha NPK (8:16:24). Đubrenje tokom rasađivanja do pojave prve cvetne grane podrazumeva unošenje u zemljište NPK 15:15:15 i to 2-3kg/100m. Od prve do četvrte cvetne grane treba kombinovati hraniva u odnosu 1:0.5:2, a do četvrte cvetne grane do dekapitacije vegetacione kupe u količini 40-60gN/dnevno/100m. Za visoke i kvalitetne prinose usev paradajza iznese 480kg/ha N, 250kg/ha P2O5 i 700kg/ha K2O i 80kg/ha MgO. U momentu sadnje u zemljištu treba da bude uneto 30% od ukupno planiranih količina hraniva, eventualni deficit se unosi folijarnim tretiranjem. Visoka proizvodnja podrazumeva i unošenje adekvatne količine Ca i mikroelemenata (Fe, Mn, Zn) u fazi intenzivnog porasta. Zbog hladnog vremena u vreme rasađivanja, intenzivno ukorenjavanje je otežano činjenicom da je P2O5 slabije dostupan jer se nalazi u formi nerastvorljivoj u vodi. Samo obilato lučenje eskudata korena (organske kiseline) rastvara sekundarne fosfate, koji dominiraju kako u karbonatnim zemljištima gde je P2O5 vezan za Ca, tako i za kisela zemljišta, gde je P2O5 vezan za metale Zn, Mn, Fe. Nakon rasađivanja treba započeti zalivanje sa vodotopivim đubrivima NPK 1:2:1 do 1:4:1.
Nedostatak fosfata se u tom periodu lako uočava po ljubičastoj boji naličija donjih listova. Do početka zametanja odnos NPK je izjednačen 1:1:1, da bi do prve berbe prevagu imao kalijum u odnosu 2:1:3, a kasnijem periodu plodonošenja još intenzivnije 2:1:4, odličan rezultat daje 16:8:32+2Mg. Kalijum sadrzi preko 57% sadržaja suve materije ploda paradajza te od ovog elementa zavisi boja, sjaj, čvrstina i dužina čuvanja. Sadržaj adekvatnog kalijuma omogućava aktivaciju preko 60 fermenata od kojih zavisi imunološki sistem, pa osim na prinos i kvalitet možemo sa sigurnošću govoriti o pozitivnom delovanju kalijuma na povećanje tolerantnosti i otpornosti. Ishrana paradajza treba biti usklađena vremenskim uslovima, pri hladnom i vlažnom vremenu treba koristiti đubriva u odnosu 2:1:4 sa dodatkom Mg, dok se za vreme toplog i sunčanog vremena ishrana bazira na kalijum nitratima uz dopunsko unošenje azota, gde treba obratiti pažnju na temperaturu, jer usled visoke temperature i visok sadržaj azota, kalcijuma ili natrijuma dolazi do neravnomernog sazrevanja. Nedostatak Ca dovodi do suve truleži vrha ploda, što je posebno izraženo pri visokoj evapotranspiraciji.

Obavestenje: Komentari nisu zvanicni stavovi ovog sajta već subjektivna mišljenja. Sajt Uputstva.rs nije odgovoran za stavove koji su iznešeni u komentarima i oni su vlasništvo njihovih autora.