Sve biljke, naravno neke više neke manje osetljive su na određene biljne bolesti, naročito u uslovima povećane vlažnosti i toplote. Ruža je najviše gajena baštenska biljka u svetu, zahvaljujući izvanrednim osobinama kao što su cvetovi različitog oblika, punoće, boje i mirisa, izgled stabla od patuljastih do grmolikih i puzajućih vrsta, višegodišnji rast. U okviru ovog roda Rosa postoji preko 200 vrsta. Ali i ruža moze da “zarđa”. Ružu napadaju brojni štetni organizmi koji su uzročnici mnogih pa i ove bolesti koja spada u mikoze ili gljivična oboljenja (rđa ili Puccinia).

Simptomi bolesti su sledeći: bolest se pre svega javlja na listu, u vidu sitnih okruglih pega na naličju lista iz kojih se oslobađa rđast prah (uredospore patogena), po čemu je dobila ime. Početkom proleća bolest se obično ne primećuje sve dok se pege ne pojave na licu lista, takodje u vidu narandžastih ili mrkih pega. Mladi izdanci i čašični listići takođe mogu biti zaraženi. Osetljivost sorti prema rđi ruže je veoma različita, kod nekih može doći do potpune defolijacije ili opadanja lišća, a pojava pega ima i estetski efekat, umanjuje se kvalitet cvetova.

Oboljenje se sprečava uklanjanjem i uništavanjem zaraženog lišća, drastičnim orezivanjem pre izbijanja novog lišća ili hemijskim sredstvima. Tretiranje vršiti svakih 7 dana fungicidima iz grupe ditiocarbamata i benzimidazola. Pored ove bolesti na ruži se često javlja mrka pegavost Diplocarpon rose, plamenjača, pepelnica i brojne vrste biljnih vašiju koje prave probleme u toku čitave vegetacije. Tretiranje insekticidima se vrsi na svakih 15 dana.

Obavestenje: Komentari nisu zvanicni stavovi ovog sajta već subjektivna mišljenja. Sajt Uputstva.rs nije odgovoran za stavove koji su iznešeni u komentarima i oni su vlasništvo njihovih autora.