Rizomni korovi se šire prvenstveno pod zemljom pomoću korenja i manjim delom pomoću semena. Ukoliko ostane mali deo korena nakon uklanjanja, korovi će se ubrzo opet pojaviti. Za razliku od semenskih korova, rizomni korovi ne bi trebalo da se stavljaju na kompostnu gomilu, zato što nikada ne možete biti potpuno sigurni da su delovi korena uništeni tokom kompostiranja. Tipični primeri rizomnih korova: trava, maslačak i pirevina.

Kako biste izbegli hemijska sredstva za uništavanje korova, preporučujemo upotrebu dobrih, starih i proverenih metoda, kao što su čupanje korova, malčiranje ili postupak uništavanja toplotom. Ručno čupanje korova nije uvek zgodno, pogotovo ako ga ima puno. Lako je iščupati korove čiji je koren plitko usađen. Pridržavajući se principa „gde nema svetlosti, nema rasta“, malčiranje je dobar način kontrolisanja korova. Ako je zemljište prekriveno, korov se ne može širiti uspešno. Spaljivanje je još jedan delotvoran način uništavanja korova. Ovo je naročito korisno na mestima gde nije moguće okopavati zemlju. Međutim, samo iskusni baštovani bi trebalo da rade na taj način, jer može da se nanese šteta organizmima koji žive u zemlji. Toplota traje samo nekoliko sekundi, ali potpuno uništava korov za samo nekoliko dana.

Zapamtite, nisu svi korovi loši. Pod korove spadaju takozvane „biljke pioniri vegetacije“, kao što su maslačak i palamida. Njihovo jako korenje snabdeva zemljište vazduhom i prikuplja hranljive materije iz dubljih slojeva zemlje, čime omogućava drugim biljkama da se kasnije tu nastane. Mnogi korovi su takođe važna hrana za korisne insekte i ptice. Zato uvek treba pažljivo razmotriti da li korov zaista predstavlja problem ili ne i na kojim tačno lokacijama, kako biste na odgovarajućim mestima mogli da preduzmete prave korake.

Obavestenje: Komentari nisu zvanicni stavovi ovog sajta već subjektivna mišljenja. Sajt Uputstva.rs nije odgovoran za stavove koji su iznešeni u komentarima i oni su vlasništvo njihovih autora.